Vrste faktoringa

U smislu Zakona faktoring može biti:

1) domaći – čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog prodajom robe ili pružanjem usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu;

2) međunarodni – čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog u spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga, u smislu zakona kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Međunarodni faktoring se može obavljati:

1) u jednofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuje samo jedan faktor, odnosno postoje tri učesnika (ustupilac, faktor i dužnik);

2) u dvofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuju faktor sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem u inostranstvu, odnosno postoje četiri učesnika: ustupilac, domaći faktor, strani faktor i dužnik.

Obavljanje međunarodnog faktoringa u dvofaktorskom sistemu podrazumeva, da faktor ustupioca prenosi potraživanje na faktora u zemlji dužnika. Faktor dužnika je odgovoran za naplatu potraživanja. Time se rizik naplate potraživanja iz poverilačko-dužničkog odnosa izmešta u međufaktorski odnos (zaključuje se interfaktorski ugovor između domaćeg i stranog faktora), čime se smanjuju i ostali rizici, te dvofaktorski sistem predstavlja najčešće upotrebljavani sistem u međunarodnom faktoringu.

Prema obavezi preuzimanja rizika naplate potraživanja, faktoring može biti:

1) faktoring bez regresa –podrazumeva da je faktor preuzeo rizik naplate potraživanja (nesposobnosti plaćanja od strane dužnika) na sebe,

2) faktoring sa regresom –podrazumeva da ustupilac odgovara faktoru za naplativost potraživanja na dan dospelosti potraživanja.

U slučaju kad se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ugovoren faktoring sa regresom ili faktoring bez regresa, smatraće se da je ugovoren faktoring sa regresom.

Obrnuti faktoring

Zakon propisuje i tzv. obrnuti faktoring koji predstavlja posebnu vrsta faktoringa koji se ugovara između faktora i dužnika iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, na osnovu koga faktor, preuzimanjem faktura od dužnika, preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, a ima pravo naplate od dužnika u roku iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. Kod obrnutog faktoringa, dužnik je u obavezi da obezbedi saglasnost poverioca, dok kod faktoringa to nije slučaj.

Naime, kod faktoringa ustupilac je u obavezi da dostavi dužniku obaveštenje o prodaji potraživanja u pisanoj ili elektronskoj formi, na osnovu čega je dužnik dužan da plati faktoru. Ovo obaveštenje mora da sadrži informacije o ugovoru o faktoringu, podatke o faktoru kojem je dužnik u obavezi da plati i instrukcije za plaćanje.

Takođe, nije moguće ugovoriti obrnuti faktoring sa regresom, već jedino faktoring bez regresa. Naime, ukoliko faktor ne uspe da ispuni svoju, ugovorom o obrnutom faktoringu preuzetu obavezu izmirenja obaveze plaćanja prema poveriocima dužnika – ustupioca, može se jedino govoriti o mogućnosti raskida ugovora zbog neizvršenja ugovorom preuzetih obaveza i eventualne naknade štete po tom osnovu.


Privacy Settings
We use cookies to enhance your experience while using our website. If you are using our Services via a browser you can restrict, block or remove cookies through your web browser settings. We also use content and scripts from third parties that may use tracking technologies. You can selectively provide your consent below to allow such third party embeds. For complete information about the cookies we use, data we collect and how we process them, please check our Privacy Policy
Youtube
Consent to display content from Youtube
Vimeo
Consent to display content from Vimeo
Google Maps
Consent to display content from Google